loader_50x90
loader_50x90
logo
Rubrika: Kolumne
Rakija od kaktusa za laku noć
još 25 min. čitanja
četvrtak
11. Januar 2018.

Rakija od kaktusa za laku noć

0:30
POLITIČKI ŽIVOT I SMRT: Red pjesma, red narativi našeg nadrealističkog naroda, red meze, red meksičke rakije, red piva. I ote se noć kontroli
Rakija od kaktusa za laku noć
Đorđe Krajišnik

I tako, dočekasmo i 2018. Neka, dobro je. Treba. Nek se pletu godine, pa možda nešto i ispadne od nas. Nikad ne znaš. Uhvati čovjeka nekakva čamotinja tako uz Novu godinu, i sve misliš rastaješ se od još jedne godine, stari se jel, i sve je lažno i sve će brzo proć. Neka sentimentalnost opuca ko jugo kad dune s Treskavice, odma ti Minka i Reuf na pameti. Zgurdumi se s Trebevića nekakvo crnilo, pa ne znaš pravo ni da li je dan ili je noć. Vuče se tih nekoliko decembarskih dana uoči najblentavije noći sporije od naših talgo-vozova do Čapljine. Al’ demantuje život, hoće to tako pokatkad. Pati se čovjek, živi i mre, k’o i svako drugo hajvanče. Pa te onda ponese onaj zanos, sve misliš nigdje ti kraja, ni konca nema.

Dok smo u redakciji gledali Kiketa Budaliketa kako bezbrižnoj dječurliji uz pjesmu dijeli paketiće, maštali smo o Gold Koli i Gold Orandžu. Slomili smo se živi tražeći ih jutro uoči Nove godine po Sarajevu. Kljuno je obišo cijele i Buča i Boljakov Potok, Salčinović i ja Otoku i Čengić-Vilu, al džaba. Nema kaže, povuklo se iz prodaje. Eto kakvo je vrijeme došlo, ne možeš kupiti Gold Kolu i Gold Orandž. Nismo se, međutim, dali smesti. Pa smo udarili po gumenim bombonama i Topsu, to je vazda merak glodat. A u kući Salčinovića uvijek ima i ružica, i baklave, pa smo neponovljive sokove iz mladosti nekako ipak prežalili. Sve se, je li, zgotovilo kako treba. Da slučajno šta ne zafali, jer silni su nam se gosti najavili, kako hiromanti i svirači, tako i jedna bjelosvjetska trupa mađioničara, donijeli smo i troje pilića, zlu ne trebalo. Začas se pile okrene, malo krompira, i eto obrazli večere sve i da se ukaže trojeglavo predsjedništvo naše.

Taman negdje dok je Ceca letjela iznad Banjaluke narodnim helikopterom, a Čola pjev’o kroz Podlugove, kroz Podlugove, Salčinović je iznio mezu. Prolama se preko hastala svega. Načmemo i domaću pivu, i rakiju od kaktusa, poklon od umjetnika iz Meksika kao znak zahvalnosti što u KUN-u pratimo i tamošnja zbivanja u vizuelnoj umjetnosti, pa polako. Kljuno posložio plejlistu, takvu da se u Sarajevu malo gdje takve muzike slušalo na koncu stare godine. Red pjesma, red narativi našeg nadrealističkog naroda, red meze, red meksičke rakije, red piva. I ote se noć kontroli. Da u Novu godinu uđemo ko preporođeni i opijeni, pobrinuo se sam Halid. Samo što sa stolica nismo popadali kad se prolomi “Ona je opijum, cvjetno polje maka”. A tek kad zasvira “Mujo Halil i vila”, ne znaš šta nas obuze i snađe. Vičem ja, ja gdje me nađe. Salčinović raskrilio prozore, nek čuje kaže svijet kad mi slavimo. Utom se stvori i nekakva delegacija, pa kroz kuću prođoše i cure što gledaju tabijat čovjekov u nake zvjezdoznane aplikacije na android. Svima kuće nađoše, te gdje je Venera, te gdje je Merkur, samo Kljuni pofatat ne mogu te kuće. Čovjek, kaže, astrološki beskućnik. Nasta nekakva frtutma, sve pobenavi. I ne znam ti sad više šta bi java, a šta san.

Samo se na jednom nađoh u nekakvoj preporođenoj BiH. Neka mi milina, pa ti opisat to ne možeš. Sve nešto funkcioniše, ko Njemačka da je neka, trava zelena, smog pročišćen, osjeti se mediteranski šmek u vazduhu. Ono trojeglavo predsjedništvo i ministri se obukli ko Kike, pa pred Vječnom vatrom džaba sviraju i peku roštilj narodu. Ma ljepota gledat. Kad samo nešto puče iznenada. Skočih. Zabridi mi obraz. Prokrmeljam oči, kad žena stoji viš mene. Hajde, kaže, ustaj, proradio GRAS, ajmo kući. Ustah, sluđen i pokiso. Onakav san mi ode. Ni odsanjat ne možeš ko insan. Bolje je, jel, na javi. Dok se truckamo superbrzom trolom, čujem radio, kaže našli dijete u kontejneru, AKP osniva ogranak u Bosni, samo smo na njih čekali, Ave Erdoane, Ave, Žutog ukormirilo na vrelu reprezentacijsku klupu, šta zna Prosinečki šta je reprezentacija, kolone nekakvih radnika se uputile u Slovačku, kaže draga im je Republika Srpska, al toliko je posla da im je lakši izbor u Bratislavi radit nego kod kuće vodit polemiku sam sa sobom šta od silnih mogućnosti izabrati, onaj kongresmen kaže Dayton 2, ovaj jedan novinar piše biće rata kažu svi, eno nekakvi tenkovi na Pale stigli, 9. januar samo što nije, okitilo se zastavama, a za njim jašu na crnom konju izbori. Nek su nam sva tri naša boga (i četvrti neustavni), i drug Tito, i Kardelj i Moša Pijade na pomoći. Jer, sve je lažno, sve će brzo proć. Što bi reko Muriz Kurudžija.